Воћњак је култивисано станиште воћака. Оне успевају у крајевима где има довољно плодног земљишта, сунчеве светлости, топлоте и воде, као што су: равнице, и стране мањих узвишења.
Плод воћака је воће које садржи доста воћног шећера, витамина, и минералних састојака па је неопходно у људској исхрани. Постоји више врста воћа као што су: јабучасто, коштуњичаво, јагодасто ( то су сочна воћа), док се воће од којих се користи семе (орах, лешник, бадем) називају суво. У приморских пределима успева јужно воће.
Најпознатије јабучасто воће је јабука. За гајење јабуке најпогоднији су равни терени или благе падине у подножју планина и брда где има довољно влаге. Јабукама одговара растресито земљиште јер им корен продире дубоко у земљу. Не захтева пуно топлоте. Јабуке се саде у јесен или рано пролеће у рупе. Размак измеђшу воћки треба да буде најмање 5 метара, а због обезбеђивања довољно светлости, редови воћки се саде у правцу север-југ. Јабуке се орезују, да би им се обезбедило снажно стабло и гране које могу да издрже терет плодова и да имају довољно светла. Земљиште око младих воћки ђубри се. Плод јабуке садржи бројне састојке важне за човека. Зато их треба јести што више и то са кором јер у покожици има шест пута више витамина Ц него у меснатом делу. Од цвета јабуке прави се укусан чај против болова у грлу а многи користе и јабуково сирће. Са јабуком су сродне крушка и мушмула.
Коштуничаво воће
ШЉИВА је веома отпорна воћка која се гаји на земљишту погодном као и за узгој јабука. Цвет шљиве сличан је цвету јабуке. Плод је коштуница назван тако по тврдој коштици у њему. У коштици се налази семенка. Плод шљиве једе се сиров или сушен. Прерађен у пекмез или џем. По цвету и плоду шљиви су сличне трешња и вишња. У коштуничаво воће спада кајсија и бресква.
Јагодичасто воће
Поред малине, купине људи гаје и јагоде. Јагода је вишегодишња зељаста биљка. Воли растресито земљиште јер се жиличаст корен јагоде распростире плитко при површини земље. Младице јагоде саде се до половине октобра, одмах по вађењу. Са њих се скидају сви листови сем оног најбоље развијеног. По сађењу земља око корена се добро сабије. Јагода се размножава и лозицама. Кад коленце на лозици додирне земљу из њега се развије корен. Јагодама смета коров па их треба често плевити, треба их и заливати. Укусне плодове јагода сви радо једу јер садрже доста шећера и витамина Ц. Домаћице од њих праве џемове, слатко, сокове, колаче. Од младог лишћа јагоде осушеног у хладовини прави се чај за смиривање болова у стомаку.
Суво воће
У суво воће спадају орах, лешник и бадем.
Ораху одговарају благе падине брда или равнице а земљиште треба да буде дубоко, растресито и умерене влажности. Не подноси јаке мразеве. Воли светлост и треба га садити на добро осунчаним местима. Орах добро подноси сушу јер има разгранат корен. Сади се у рано пролеће у рупе као појединачно дрво. Плодови ораха се беру у септембру и они су састављени од зеленог омотача, дрвенасте љуске и језгра. Језгро ораха се употребљава за колаче. Од ситних недозрелих плодова који садрже много јода, прави се ликер. Листови се употребљавају за заштиту пасуља од жишка, облагање болних места. Стабло ораха се користи за израду скупоценог намештаја. Кору, лишће и зелен омотач плода људи користе за бојење тканина и дрвених предмета.
Јужно воће
У јужно воће спада лимун, наранџа, мандарина, нар, смоква. То су вишегодишње дрвенасте биљке. Плодови су им сочни и богати витаминима и минералима. Користе се у исхрани свежи као и за добијање сокова.
Воћњацима прети стална опасност не само од биљних болести него и од штетних инсеката: гусенице губара и дудовца, штитаста ваш, јабучна пипа. Воћњак је погодно станиште за животиње као што су: зец, врана, чворак, кртица, кишна глиста, детлић, сеница (подвуци животиње који су пожељни станари у воћњаку).

 

Виноград успева на странама малих узвишења с песковитим земљиштем у коме се вода не задржава а сунчеве светлости и топлоте има у изобиљу. Овакви услови погодују виновој лози вишегодишњој биљци да расте и развија се. Стабљике винове лозе, чокот танка је и дрвенаста. Из чокота се гранају ластари који се хватају за коље или жицу и «пењу се». Плод винове лозе је укусан и сочан грозд – грожђе, који може бити разних боја зависно од сорте винове лозе. Човек гаји винову лозу због јела, прављења ракије и вина, домаћице праве сокове и компоте а кад је лист винове лозе млад праве и укусне сармице.
Виноград најчешће напада пламењача. То је гљива која напада младице, лишће, цветове и плодове. Виноград настањује виноградарски пуж који може да нанесе велику штету када се намножи јер једе лист винове лозе. Животиње које аносе штету винограду су и зец, врана, чворак али и кртица јер земљу коју избацује на површину, кртичњаци, могу да ометају редовну обраду земље.
Човеку у борби против штеточина помажу птице, сеница, ласта, детлић, кос ове птице уништавају јаја штетних инсеката а и гусенице које се излегу.

Воћњак и виноград презентација

images

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s