ПРОДУЖНИ БОРАВАК је посебан организовани облик васпитно-образовног рада са ученицима који се реализује у школи после или пре часова редовне наставе и у оквиру кога ученици имају самосталан рад и низ различитих облика слободних активности и један оброк.

1. УВОД

Савремени начин живота све већем броју родитеља намеће потребу збрињавања детета млађег школског узраста које након редовне наставе одлази кући и без надзора проводи време до доласка родитеља. Самосталан боравак код куће често излаже дете многим опасностима, а страх и брига родитеља за дете током радног дана намећу потребу за организованом бригом за дете. Школе тиме добијају нову и захтевнију улогу која од запослених захтева организованију бригу о детету током целог дана. Продужени дневни рад након (или пре) редовне наставе – продужени боравак, један је од модела којим се могу квалитетно и структурално решити наведени проблеми, посебно у урбаним срединама. Нова улога школе на тај ће начин бити максимално и рационално искоришћена јер пружа небројене могућности деловања у сврху правилног развоја и раста сваког детета у квалитетну особу, корисну својој породици и заједници.
2. ОПИС РАДА У ПРОДУЖЕНОМ БОРАВКУ

Пре или после редовне наставе (у зависности од смене) организује се продужени боравак у школи за ученике од првог до четвртог разреда основне школе.
Боравак и рад према таквом облику организује се од 8 до 17 часова . Организују се групе ученика првог и трећег и другог и четвртог разерда.
.
Учитељи који раде у продуженом боравку се договарају и усклађују своје активности са учитељима из редовне наставе. У циљу упознавања деце, као и решавања педагошких ситуација учитељи из продуженог боравка су упућене на континуирану сарадњу са педагогом и психологом школе.
Учитељи који раде у продуженом боравку делују јединствено, сараднички, синхронизовано, свеобухватно и интегрисано са читавим разредним процесом. Заједно сарађују с родитељима, одржавају родитељске састанке и појединачне индивидуалне разговоре с родитељима.

3. ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА

Циљеви реализације садржаја у продуженом боравку у складу су са општим циљевима основног образовања (три општа циља)
1.Омогућити детету пун живот и открити његове/њене пуне потенцијале као јединствене особе
2.Омогућити детету његов/њен развој као социјалног бића кроз живот и сарадњу са осталима како би допринела/допринео добру у друштву
3.Припремити дете за даље образовање и целоживотно учење (учити како учити)

Специфични циљеви:
• потпун и хармоничан развој детета
• важност истицања индивидуалних различитости (свако дете је јединствено; осигурава му се развој свих потенцијала)
• фокусирање на учење (истиче се важност онога што дете учи и процеса којим усваја знања)
• оспособити ученика за самостално учење
• истиче се радост учења и подстиче мотивисаност за учење
• потенцирати важност учења утемељеног на опажању процеса из окружења (очигледна метода)
• писменост (језичка, математичка, информатичка)
• рад на начинима изражавања емоција (друштвено прихватљиви модели)
• развијање духовне димензије живота
• европска и глобална димензија модерног живљења
• плурализам, поштивање различитости и важност толеранције
• партнерство у образовању
• улога технологије у образовању
• брига о деци са посебним потребама
4. КЉУЧНА ПОДРУЧЈА РАЗВОЈА

Хармоничан развој тела и душе:
1. Задовољавање потребе за кретањем и установљавањем културе кретања;
2.Развијање координације покрета, осећаја за ритам;
3.Развијање здравог начина живота;
4. Утемељивање основних хигијенских и здравствених навика;
5.Обогаћивање емоционалног живота;
6.Упознавања себе и других;
7. Објективна самоевалуација;
8.Јачање потреба за интерперсоналним везама.
Процес социјализације и комуникације:
1.Истраживање и континуирани рад на побољшању интелектуалних, емоционалних и моралних особина личности;
2.Упознавање са друштвено прихватљивим облицима понашања у одређеним ситуацијама;
3.Јачање антидискриминационог осећања и хуманог односа према друштву ;
4.Усвајање практичних знања повезаних са елементарним грађанским васпитањем и свакодневним животним дужностима.
Вербална комуникације или вербализација: рад на усавршавању вербалне вештине и проширивању вокабулара; циљани развој менталних способности; утемељење вештина за самоучење и самоедукацију.
Уз постизање вештине прецизног и течног писања и читања, од ученика првог и другог разреда захтева се развијање вештине интерпретативних, критичких и креативних читатељских вештина и изражајног читања и рецитовања.
Учење писаних слова први је корак у учењу упорабе писаног језика. Аутоматском писању претходи учење облика и спајања слова. Ученици морају бити оспособљени да довољно брзо пишу како би писање користили као алат.
Захтев развијања лепог рукописа, економичне и уредне организације текста и упорабе стандардних и уредних слова не спречава индивидуалне особине рукописа. Ученици морају да науче како да пишу без изостављања, замене или испуштања слова.
Утемељење основа математичке, логичке и научно-технолошке писмености: активности креативног, јасног и логичног решавања проблема; откривање, ређање, класификовање, генерализовање, скицирање, рачунање и мерење; примена математичких знања у различитим концептима; употреба речи, бројева, симбола, табела и модела за објашњење математичких законитости; коришћење пригодног математичког записа, математичке и остале терминологије везане уз природне науке; решавање проблема вербалним и симболичким делатностима; употреба информацијско комуникацијских технологија; увежбавање и развој радно-практично-техничких вештина.
Културно-уметничко подручје развоја: повезивање емотивне и моралне са естетском сфером живота и рада кроз позоришне и филске (тв) представе; читање поезије и прозе и експериментисање у интерпретацијама; упознавање с класичном и прикладном литературом; креативно изражавање кроз креирање ликовно-вајарских радова.
Пажња се обраћа књижевним, историјским, географским и уметничким информацијама и изражајима блиским узрасту ученика.
Игре, спорт и рекреација: задовољавање потреба за кретањем; игре опонашања, дечје игре из народне традиције, импровизовање игара у самосталној режији, поправљање координације покрета, групно импровизовање игара пропраћено ритмом, покретом и мимиком; елементарне игре, групне игре, спортске игре, такмичарске игре итд.
5. САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Остваривање циљева и развој кључних подручја ће се најбоље остварити усмеравањем рада на садржаје, теме, кључне појмове и образовна постигнућа која су прописана Наставним планом и програмом за одређени разред. Садржаје ће реализовати учитељ у продуженом боравку, али у договору с учитељем који ради у редовној настави. Стога је изузетно важно све активности планирати како би се постигла кохерентност међу одабраним садржајима и усклађеност деловања међу учитељима.
Време предвиђено за реализацију пратећих активности треба реализовати у складу с претходно наведеним циљевима рада у продуженом боравку, имајући увек на уму узраст и могућности детета.
Креативност, иновативност и учитељска вештина максимално ће доћи до изражаја при одабиру игара, литературе, културних садржаја као и садржаја којима ће реализовати захтеве за развојем социјализацијских и комуникацијских способности. Посебну пажњу треба посветити целокупном развоју детета , у здраву, самосталну, радно оспособљену јединку која ће у будућности својим знањем, развијеним животним вештинама и ставовима допринети развоју друштва.

7. ДНЕВНИ РЕЖИМ РАДА ПРОДУЖЕНОГ БОРАВКА

ПРЕ ПОДНЕ

Време Активност
8:00-8:30 Долазак ученика и припрема за рад
8:30-9:30 Израда домаћих задатака
9:30-9:45 Ужина и одмор
9:45-11:45 Учење,понављање и вежбање
11:45-13:00 Слободне активности

ПОСЛЕ ПОДНЕ

Време Активност
12:00-13:00 Долазак ученика и припрема за рад
13:00-13:15 Ужина и одмор
13:15-14:15 Израда домаћих задатака
14:15-16:00 Провера наученог градива
16:00-17:00 Слободне активности
8. ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКЕ СМЕРНИЦЕ
У складу са циљевима и задацима које желимо да остваримо и са развојним могућностима ученика, препоручује се комбиновање стратегија, метода и облика рада како би се детету омогућило да на лак и безбрижан начин увежбава програмом предвиђене садржаје те максимално опуштено проводи своје слободно време. Школа мора постати учеников други дом, са свим особинама пријатног и пријатељског окружења.

Важни педагошки принципи учења темеље се на томе да је:
• мотивациони фактор дечијег учења његова радозналост
• да дете буде активно у процесу учења
• постојеће дечје знање и искуство основа је учења
• дечије тренутно окружење осигурава контекст учења
• у центру процеса учења је језик
• дете треба учити кроз активности и методе откривања
• социјална и емоционална димензија важан је фактор учења

Начини организације и облици рада:
• курикуларни приступ (уместо предметно-сатног)
• интегрисано учење и поучавање
• мултидисциплинарни приступ
• тимско и сарадничко учење
• истраживачка настава
• искуствено учење
• проблемска настава
• учење кроз игру, праксу, учење за живот

ГОДИШЊИ ПЛАН ЗА ПРОДУЖНИ БОРАВАК (глобално и оперативно планирање) Школска 2015/2016. година

Галерија

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s