Шта је дискалкулија и колико је она распрострањена?

Дискалкулија је неспособност концептуализације бројева, односа међу бројевима (аритметичких чињеница) и резултата нумеричких операција (процењивање одговора нумеричких задатака пре него што се заиста изврши израчунавање).

 Дискалкулија је, како истраживања доказују, распрострањенија од дислексије. Иако неки дислексичари имају сличне потешкоће са математиком због проблема са праћењем редоследа (секвенционирањем) и организацијом, проблеми дискалкуличара потичу од математичког језика, математичких концепата и математичких процедура.

До узраста од 12 година, академски занемарено дете развија анксиозност, несигурност, неспособност и јак отпор према математици зато што су његова искуства са њом била по типу „погоди или промаши“. У том тренутку, његови симптоми постају узрочни фактор у кругу неуспеха, избегавања математике и ограничених могућности будућег образовања и избора занимања. Када су одговарајуће методе подучавања у складу са учениковим потребама, долази до великог напретка.

Узроци дискалкулије

Постоје две категорије узрока дискалкулије:

1.              неуролошко/когнитивни

 Неуролошко/когнитивни дефицити визуелне перцепције и обраде играју главну улогу код деце и одраслих са дискалкулијом.

2.              средински

Средински фактори укључују: присуство или одсуство вештина које су предуслов учењу математике, адекватан развој математичког језика и методе подучавања.

Следеће карактеристике се често јављају код дискалкуличара:

·  Тешкоће у овладавању основним концептима аритметике као што су:  месне вредности, везе међу бројевима и разломци.

·  Тешкоће са рачунањем напамет и процењивањем.

·  Тешкоће са редоследом: праћење правилног редоследа корака при решавању проблема , гледање на сат итд.

·  Тешкоће са просторном оријентацијом и просторном организацијом (односи целине према делу и дела према целини): оријентација лево-десно; проблеми писања, читања или памћења вишецифрених бројева; читања и тумачења мапа, графикона и мерних јединица.

·  Проблеми интерпретирања кодова и образаца, као што су музичка нотација, стенографија и страни језици.

·  Одбојност према играчкама и играма стратегије.

Типична слика коју виђамо је, да једно способно дете, неочекивано показује знакове озбиљних потешкоћа у једној или више горе наведених области. Свакодневни проблеми детета са дискалкулијом не манифестују се само у планирању домаћих задатака и сличног, већ у планирању уопште, чак и у таквим конкретним ситуацијама када дете планира како да почисти своју собу, па да потом то што је испланирало и уради. Многа деца са дискалкулијом имају потребу за јасном структурираношћу у свом свакодневном животу, иако, нажалост, мало њих активно тражи помоћ у том погледу.

Девет вештина које су предуслов за учење математике:

Ученик мора бити способан да:

1.              Прати секвенционална упутства

2.              Разуме и примењује системе класификације

3.              Влада просторном оријентацијом и просторном организацијом

4.              Разуме и примењује процењивање

5.              Визуелно групише објекте

6.              Препознаје и наставља логичке низове

7.              Визуализује

8.              Размишља дедуктивно

9.              Размишља индуктивно

Индивидуалном евалуацијом утврђује се тачна природа потешкоћа које одређени ученик има.

Препоручени редослед за подучавање математици:

1.

Индуктивни приступ за квалитативне ученике

а)  Објасните лингвистичке аспекте датог концепта.

б)  Уведите општи принцип, истину или закон од кога зависе остале математичке истине .

в)  Нека се ученици користе испитивањима на конкретним материјалима да открију доказе за дате истине.

г)  Дајте много специфичних примера датих истина коришћењем конкретних материјала.

д)  Нека ученици говоре о својим открићима о томе како дати концепт функционише.

ђ)  Покажите како та лична искуства могу бити интегрисана у општи принцип или правило које важи једнако за сваки пример.

2.

Дедуктивни приступ за квантитативне ученике

Затим, користите типични дедуктивни приступ.

е)  Поново нагласите општи принцип, истину или закон од кога зависе остале математичке истине.

ж)  Потом покажите како за неколико специфичних примера важи то опште правило.

з)  Нека ученици изнесу дато правило и понуде специфичан пример у коме оно важи.

и)  Нека ученици објасне лингвистичке елементе концепта који се учи.

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s